Crni Dijamant - Knjiga o nama i vremenu ispred nas

Crni Dijamant u Delfi Knjizarama

Ne znam koliko vam se često dešava da pročitate knjigu koja vas prosto raspameti, koja probudi u vama želju za napretkom ali ne onim materijalnim već baš duhovnim i intelektualnim, koja vam izazove želju za shvatanjem, tolerancijom, prihvatanjem. Sve to uz dozu dubokog razmišljanja o našem postojanju i svrsi kroz prisustvo vanzemaljske vrste. 

E, pa dragi moji Crni dijamant to sve poseduje i jos više.Upravo iz tog razloga nisam mogla da odolim prilici da razgovaram sa autorkom ovog dela i saznam nesto više o knjizi i osobi iz čijeg uma je proizašlo ovo remek delo koje je izdala Kovačnica Priča.

Ksenija Pešić rođena je 5. 7. 1988. u Beogradu. Završila je Filološku gimnaziju, osnovne studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, zatim poslediplomske studije na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Zemunu.

Nagrađivana je na pesničkim takmičenjima širom regiona, kao finalista Limskih večeri poezije, i nosilac je nagrade Borislav Pekić za poeziju.

Roman Crni dijamant je njeno prvo prozno delo u žanru naučne fantastike sa izraženim elementima epske fantastike, kojim se upušta u još mlado i neistraženo polje literarnog stvaralaštva na našim prostorima.

J: Šta te inspirisalo da napišeš knjigu i odakle si vukla ideje?

KP: Iskreno, najveca inspiracija je bila moja depresija. Pre dve godine bila sam u jako lošem stanju zato što nije bilo posla nakon zavrsenih studija, a ja sam veoma vredna osoba, navikla da sam stalno u pokretu. 

Završila sam jedan faks pa posle postdipomske. Jednostavno, bilo mi je dosadno i nedovoljno da samo budem žena-domaćica. Oduvek sam želela da napišem knjigu, ali sam pisala samo poeziju i mislila sam da proza nije za mene. I nikada mi nije palo na pamet da ću napisati knjigu „iz prve“, koja ce biti toliko obimna. Nisam čak nikada u životu napisala ni kraću priču. 

Prvo sam dobila jednu ideju koja je bila mnogo drugačija od glavne teme koja je u knjizi, ali je zaplet u početku bio sličan i imao je neke od likova koji postoje u finalnoj verziji.
Počela sam prvo da pišem to, sa namerom da napišem priču, malo dužu.
E tu sam se zapetljala, stala sam nakon malo više od 10 strana. Nikako mi to nije išlo. Zatim sam pokušala da napisanu priču veštački produžim u roman, i to je bila potpuna katastrofa. Mesecima je tako stajalo, nedovršeno i usiljeno.
Jednog  dana sam odlučila i sela da prepravim tu priču, želela sam da je objavim negde makar kao takvu. Čitajući iznova početak koji sam napisala dobila sam mnogo novih, drugih, ideja i potpuno sam rasturila radnju. Tako je počelo stvaranje mog prvog romana. 

Crni Dijamant Citati

J: Da li imaš neke uzore u drugim autorima, knjige koje si čitala ranije?

KP: Što je najsmešnije ja ne čitam uopšte epsku fantastiku, naučnu vrlo retko.

Jedino što mogu da kažem da je približno tome je da sam fan Hari Potera. Odrasla sam uz taj svet. Čak su mi pojedini ljudi rekli da ih neki likovi asociraju po nekim karakteristikama na likove iz Hari Potera, naravno ne u bukvalnom smislu. Postoji uticaj, nije bio nameran, u svakom slučaju.

Kažu da si zapravo postao pisac kada te  tvoji sopstveni likovi iznenade svojim postupcima i razvojem. Isprva nisam uopšte razumela to, ali sam u svom iskustvu doživela. Kada sam počela da pišem, nisam imala tačnu ideju kakvi će moji likovi biti do kraja. Sve to je veoma čudesan proces. Što se tempa tiče, takođe nije bilo pravilnosti, jednog dana bih mogla da napisem poglavlje ili 25 strana, a nelada bi danima papiri ostajali prazni. Kada sam zagazila dublje u priču, onda sam zapravo počela da radim istraživanje oko pojedinih motiva i zapleta, da vidim kako se ko pozabavio kom idejom. Naišla sam na mnogo toga što je već bilo izmišljeno, ispričano, ali ne baš na taj način na koji sam ja zamislia. Oduševilo me je saznanje koliko su neki drugi mudri i učeni ljudi otkrivali i pitali se oko istih stvari. Očigledno da je to neka zajednička svest, zajednička ideja o bitnim pitanjima koje muče čovečanstvo. Pitanja postojanja duše  koja svi nosimo u sebi usađena, pre nego negde naučena ili čitanjem usvojena. Dakle, nisam otkrila toplu vodu, ali svakako jaka doza originalnosti je prisutna u mom radu.

J:  Ne možeš izmisliti baš sve.

J: Kada si radila istraživanje, da li si pratila neke naučne članke, da li si radila istaživanje u smislu mehanike kako tela funkcionišu u svemiru?

KP: Da, pogotovo u poljima koje uopšte ne poznajem- nebesku mehaniku i fizičke zakone koji važe na planeti Zemlji. Ja sam stvarala jedan svet koji funkcioniše slično kao naša planeta. Planetu koja ima gravitaciju, Sunce, smenu godišnjih doba, smenu dana i noći. Htela sam da vidim koliko je objektivno moguće  da u kosmosu postoji još jedan sistem sličan našem Sunčevom sistemu i da postoji jedna planeta koja će imati ekosistem poput onog na Zemlji. Razovarala sa ljdima koji se time bave. Od fizike do genetskog inženjeringa, želela sam da moji opisi  budu što precizniji, ukoliko bih u tom delu imala rupu, izgubila bih 2/3 cele priče.

J:  Sam naziv Crni Dijamant da li je uzet iz knjige?

KP:  Crni cijamant je pojam koji se provlači kroz celu prvu i drugu knjigu. U pitanju je vrsta mehanizma koju koristi vanzemljska rasa da zaštti svoju planetu. Ne bih otkrivala više jer ću pokvariti zanimljive detalje budućim čitaocima.

Crni Dijamant Citati

J: Da li u tvojoj knjizi postoje obrisi tvog detinjstva, iskusta iz mladosti?

KP:  

Odraz mene kao osobe u delu je upadljiva ljubav prema megalomaniji, monarhiji i strogom društvenom uređenju. Dakle sve je pompezno, sve je raskošno, zlatno sa detaljima, estetski lepo, ipak sam ja žena. Sa druge strane, svi likovi su izuzetno jaki, što mentalno, što fizički, deluju skoro nedodirljivo. Ličniji momenti  potekli su iz lične priče, moji roditelji su se razveli kada sam bila mala, tako da sam odrasla uz snažnu majku  i uz nedostatak  jake očinske figure u ranom periodu. U knjizi su stoga likovi koji su očevi veoma važni, oni su pokretači priče i njeni naratori. 

J: Planiraš li da knjiga ima još nastavaka i da li imaš već neke ideje za njih?

KP: Knjiga će biti trilogija, već radim na drugom delu  i imam već sasvim razrađenu ideju, a što se tiče trećeg dela ideje za njega se naziru.Veoma je komplikovano izabrati put kojim da nastavim kada treba da oduičim o sudbini ljudskog roda.

Moj lični utisak je da Crni Dijamant je nesvakidašnja knjiga, koja bogatošću svojih likova pleni i tera na samosvest i pažnju ka drugima u realnom životu. Preporučujem svakome ko želi da bude odnešen na krilima mašte i sasečen surovom realnošću naše vrste. Crni Dijamant je jedna od onih knjiga čija priča će Vas učiniti da poželite da živite u tom svetu i da se ta divna priča nikad ne završi. Sećate se kako je naša draga spisateljica na početku intervjua rekla da se plašila da "ne ume", o draga, itekako umeš. U iščekivanju drugog dela...

Knjigu možete naći u knjižarama Delfi i Laguna:

http://www.delfi.rs/knjige/107536_crni_dijamant_knjiga_delfi_knjizare.html

Crni Dijamant Facebook Page: 

https://www.facebook.com/crnidijamantknjiga/

Why coffee is like life, you need to taste it.

A group of ex students, who now are already achieved businessman, gathered and visited one old college professor. The conversation they had soon grown into complaining about tardiness, exhaustion, stress at work, in a family or in everyday life.

Professor listened to them with a full attention and compassion.

"It looks to me that you need a good cup of coffee", he said and went into the kitchen.

He came back with a large pot off smelling coffee and the whole assortment of mugs. Each mug was different. There were porcelain, plastic, glass, paper and crystal mugs. Some of them looked expensive as as they were from a court the last Chinese Emperor, others looked quite ordinary, some of them were even chipped…

"Help yourselves."he said.

When all the ex students had a a mug in their hand professor noticed:

Nice and expensive mugs went away immediately, left behind were untouched, ugly, plain cups. Your wish all the best for yourself which at the same time is the source of your stress, yet however the look of the cup doesn't contribute the taste. Usually a nicer mug is just more expensive and it sometimes covers what we drink. You all actually need just good coffee not a mug. Yet, you reached for the best, and then continued to compare with others mugs.

When you are caught up in stress and dissatisfaction vortex, remember that coffee is just like life. And work, money and social class... like the mug. Mug doesn't define us, nor does change the quality of life we live. Sometimes by focusing only on the mug, we miss out enjoying the coffee.

Drink the coffee, not the mug.

The happiest people don't have all the best, they make the best out of everything. Live simple, talk kindly, love genuinely.